Od žalosti zaplace mi duša kada pjesmu zavicajnu sluša. Svaka rijec me pogodi duboko,oj Krajino željno te je oko.

Duni vjetre s visokih planina donesi mi miris djetelina. Preskace mi srce u grudima za onakvom zemljom i ljudima.

Nit' se smijem niti se veselim, samo jedno u životu želim. Da se vratim svome rodnom kraju i da umrem u svom zavicaju.

I kad budem umirao sine donesi mi s visoke planine cašu vode sa dinarskog vrela, grumen zemlje iz rodenog sela.

kceri moje

Mozda ce vam zivot idealan biti, mozda ce vam svaka vrata otvorit, al' ako vam lose krene kceri moje, racunajte na mene

Mozda ce vam zivot u veselju proci mozda tuzni dani nikad nece doci, al' ako vam lose krene kceri moje, racunajte na mene

Mozda ce vam zivot podariti srecu od plavoga neba i od mora vecu al' ako vam lose krene kceri moje, racunajte na mene